Preskoči na glavni sadržaj

Dokle smo?

Zamislite žena ide u kladionicu, odigra koji tiket, i poslije gleda utakmicu. A nedjeljom, dok je sezona Formulu 1. Sramota. I to među muškadijom koja vjeruje da je žena za šerpe i krpe. Uh, među njima je najbolje. Izgleda da mi tatine miljenice imamo neku profesionalnu deformaciju, ili je to samo jedan od načina ispoljavanja jednog, recimo, poremećaja, koji nazivamo “daddy issues”. A možda je nešto treće…

Sramota je, sine


Nemoj ti to, sramota je. Šta će reći komšije? Niko to ne radi, samo ti. I slične fraze koje svakodnevno slušamo. Moja majka mi stalno govori da me niko neće ženiti, jer gledam fudbal. Valjda ne može oboje u porodici, ili da nađem neko dječaka koji ne voli fudbal. Čisto da se ne naruči kosmički balans. Ali opet onda takav nije pravo muško… Divno. Sramota je doći i kući ujutru iz izlaska. Komšije će pričati da se nešto nečasno radilo. A sve fina djeca. To je najgore, kad ta fina djeca upadnu u loše društvo. Odavno sam ja začepila uči i zatvorila oči na komentare okoline. Bespotrebni su. uvijek će se baviti onim što je dešava negdje drugo, dok je kod njih haos. Veća sramota su njihovi ofucani tračevi, nego jedno žensko biće koje ima malo neuobičajene običaje. Ili što pleše oko šipke. Svi hoće u Evropu, a sa ovakvim stavovima, nismo ni za ovdje, a kamoli za dalje.

Kao djevojka, volim da lijepo izgledam, i pridajem tome pažnje. I to je moj lični izbor, kao i da sjednem i popijem pivo uz utakmicu. Onda nastanu komentari kako to dvoje ne može zajedno. Našim ljudima ništa ni sa čim ne ide. A sve je u suštini jednostavno. Kao puzle kada slažete, i na stolu stoji hrpa, ne znate odakle da počnete. Najteže je da spojite prve, a onda ide sve lakše. Samo se uklapa. Tako je i sa životom, sa ličnim izborima, sa odabirom hobija…

Kurva, sve smo mi kurve. Pogotovo ako ženska osoba previše izlazi u muškom društvu. Šta jedna djevojčica ima sama raditi sa nekoliko momaka. Nisu to čista posla, je li tako? Muško-ženska prijateljstva ne postoje… možda i ne postoje, možda sam ja drug ili oni meni drugarice. Zar je bitno? Sviđa mi se razmišljanje naših primitivnih ljudi. Svi uživamo u pažnji, pogotovo kada vam je ljudi bez ikakvog razloga pridaju. Štaviše, sami izmišljaju razloge da bi vas ponovo stavili u centar pažnje, i to one koja je njima neophodna.

A ja svakako ne volim te ravnopravnosti, više volim kad me tretiraju kao princezu, da me ne tjeraju da idem raditi u rudnik. Da mi ponesu stvari, jer sam sitno biće, a oni su frajeri. Ima u tome čari, samo vi ne vidite.




Popularni postovi s ovog bloga

Teror slušalica

“Ajde šta se žališ? Samo sjediš i javljaš se na telefon. Šta bi bilo da kopaš kanale?” E nakon onakvog terora bilo bi mi draže da kopam kanale, barem bi glavu odmorila. A slične upadice slušam svaki dan. Svi to vide kao posao iz snova, moj život im izgleda savršen, a u suštini pojma nemaju šta se sve mora preživjeti, a ne žele ni da probaju. Intelektualni napor je mnogo gori od fizičkog, ali izgleda da ga kod nas malo ima, pa ljudi ni ne mogu da znaju koliko vam stresa može natovariti nekoliko neljubaznih i odbojnih korisnika koji ne znaju da komuniciraju, pa misle da ste i vi na takvom nivou, odnosno “ne-nivou”. Svaki dan samo iste priče, koje sjedim i slušam osam sati, jer to je izgleda taj studentski posao, sa studentskom smjenom. Svaki razgovor započinje i završava isto, a i onaj dio kada vam sve po spisku isto je poprilično sličan kod svakog korisnika. I tako svaki prokleti dan. U početku je sve to zanimljivo, drugačije, dinamično. A onda shvatite da je to obični teror. Najveći sa…

Psihometrija i masturbacija

Hobi, posao, ili nešto treće, ko će znati, svi imamo neke svoje momente kada želimo da budemo sami sa sobom i radimo nešto što volimo. Nekad se o tome ćuti, a nekad priča na sav glas. Kod mene to varira, zavisi od raspoloženja, ali uvijek je ista stvar u pitanju. I ne, nije ništa čudno, već je to samo obično pisanje. Ništa posebno, zar ne? Nekima jeste, neki podržavaju, dok drugi prevrnu očima i kažu “ma sve je to lijepo, ali…”. Izgleda da u svemu u životu mora postojati neko “ali”. Ne znam ni sama više čemu služi, da li je to ljubomora, neshvaćenost ili strah od toga da i oni pokažu neke svoje tajne. Mnogima je to smiješno, koji će im k***c to da neko napiše nešto, a oni kao pročitaju. Sve su to budalaštine. Ali to je moja realnost, moja svakodnevica da se srećem s takvim ljudima, ali i onima koji razumiju. Ne moraju raditi isto, ali shvataju kako je. I to lijepo, podrška uvijek dobro dođe, kao i razumjevanje.
Inspiracija i milioni (minusa)
Često se priča o inspiraciji. U svakom segme…

Iz prve ruke / Fresh Wave Festival 2018

Kako izgleda odlazak na festival kada sve krene po zlu? I zašto uvijek kreće po zlu kada nam to najmanje treba? Neka čudna sudba. Ali to se desilo i nama, međutim na kraju kada se svi utisci saberu, prošlo je i bolje nego što smo očekivale.
Fresh Wave je jedan od najvećih festivala u Banjoj Luci, pa ni mi nismo mogle propustiti takav događaj. Poznat po trodnevnim žurkama koje se pamte, pa će se tako i ovogodišnje pamtiti još dugo. Ali kao što sam već rekla neke stvari krenu po zlu. Pa onda nakon cjelodnevnog povraćanja i spremanja svih prisutnih da me vode u hitnu, ja sam na kraju završila na tvrđavi Kastel. Kad se zaboravi na sve boljke, one same nekako ispare i nestanu. Tako sam se izvukla i ovaj put. Dok su se svi spremali za hitnu, ja sam tražila šta ću obući prvo veče festivala, i naravno da su svi mislili da nisam normalna. I ja sam to sama pomislila nekoliko puta. Ipak na kraju je sve završilo dobro. Uz moćan zvuk liječi se sve, i duša i tijelo. Pa zašto onda ne odabrati taj nač…