Šta će ti to, dijete?

Nakon završetka srednje škole nemate naročito mnogo izbora. Ili idete na fakultet ili idete da radite. Eventualno budete na birou ako ne možete naći posao. Takva je današnja sudbina mladih. Ali što se tiče ove opcije i upisa ns fakultet, tu skoro svi prave kardinalnu grešku. Uvijek gledaju da zadovolje želje svojih roditelja, šire porodice, komšija, prijatelja, ljudi koje uopšte ni ne poznaju. A jedino što treba jeste da zadovoljite vaše lične želje. Vaši snovi ne smiju da trpe. Često se vodimo time da roditelji znaju najbolje. Ne znaju, nemojte se zavaravati. Najmanje znaju šta je dobro za njihovu djecu jer su previše subjektivni i zaštitnički nastrojeni. Da imaju više životnog iskustva, to stoji, ali ponovo ne znači da će vam to pomoći u životu. Samo vi možete odlučivati o svom životu. A osoba koje upisuje fakultet je odrasla osoba koja bi trebalo sama da ima svoje stavove, i samim tim i da zna da izabere i donese neku važniju odluku u životu.
Još jedan dokaz da roditelji ne znaju najbolje, ne znaju zato što je moja majka od upisa na fakultet pa do polaska u oktobru mislila da se ja šalim i da nisam upisala filozofiju. Njoj bi bilo lakše da sam otišla raditi na građevinu, samo ne to da upišem. Molila je i mene i Boga samo nešto drugo da izaberem, jer joj je taj moj izbor bio ravan skoro sa samom smrću. Ja je naravno nisam poslušala, pa mi i dan danas zvoca. Doduše sada malo manje, nakon emisije sa jednim od najboljih profesora na mom fakultetu. Kad ja nisam mogla da joj otvorim oči i pokažem da to nije gubljenje vremena, barem neko jeste. Zamislite onda reakcije drugih ljudi, kada vas rođena majka gleda kao vanzemaljca nakon upisivanja filozofije. “Ah dijete, pa ti si bila dobar učenik, što nisi upisala pravi fakultet… Ajoj, pa zar nisi mogla nešto bolje?... A sine, pa šta ćeš od toga, gdje se može s tim raditi, kako reče da se to zove što ti ideš??” i mnoga druga slična pitanja, a meni je više muka od toga. Možda da se uvede u svaku školi i na svaki fakultet filozofija kao obavezan predmet, možda bi me manje takvih glupih pitanja dočekivalo svaki dan kad izađem iz kuće. Nismo mi svi stvoreni da budemo činovnici koji udaraju pečate i kojima je svaki dan isti. Možda se ja neću obogatiti od svoje filozofije, ali šta imam od bogatstva s praznom dušom. Šta imam od života gdje je svaki dan isti, gdje radim nešto zbog čega prezirem samu sebe kada se pogledam u ogledalo. Šta imam od toga? Šta bilo ko od vas ima od toga?
Svi pričaju o nekoj sreći, pa kako ćete biti srećni kad se uporno tjerate da radite nešto što se očekuje od vas, jer to eto tako mora. Ma dragi ljudi, ništa ne mora. Trgnite se malo, radite i budite ono što želite. Na tuđe komentare treba začepiti uši. Nije vrijedno slušanja. Narod je takav, nikad mu neće valjati. Nikad im ništa neće imati smisla. Znate zašto? Jer su oni sve svoje prilike da budu srećni i imaju smislen život propustili u cilju da zadovolje druge, koji su pričali tako oko njih. Nisu ni svjesni da su na tom putu postali to što su najviše mrzili. Ja nemam tu namjeru. A svakako mi ništa ne mogu.

Smisao sami morate pronaći

Vama je filozofija gledanje u prazno i lupetanje. Znam ja to veoma dobro. Znam šta ljudi misle i kako se odnose. Misle da smo mi koji studiramo filozofiju manje vrijedni. Nisu ni svjesni da je obrnuto, samo su oni ti koji su slijepi za sve što valja. Slijepi su za svoja osjećanja i želje, a kako onda da vide dalje od toga. Ima filozofija smisla, mnogo. Samo ga ne može svako naći. Ne možemo svi biti isti. Niti treba težiti ka tome. Vi svi pravnici, ekonomisti i slični, što vam je teško, nije vama teško. Vama je jedna knjiga jedan predmet. A filozofija, ta dosadna, vama besmislena filozofija je po desetine knjiga za jedan predmet, od originalnih djela do raznih interperatacija i objašnjenja. Pa vi to ne biste mogli ni za tri života, a kamoli za jedan ispitni rok. Kažete filozofija budalaština obična, pa vama je sve budalaština. A šta znate o svijetu, o prirodi, ništa. Kod vas toga nema, a nas čeliče na sve jednom polju, pa čak i o kvantnoj fizici znamo skoro kao i oni koji studiraju fiziku, i na to sve imamo i kritičko mišljenje. Naravno nešto što nije poželjno u današnjem svijetu. Ali to je samo jedan od razloga zbog kojih nas ne vole. Ali šta bismo sad, nazad nema, mi mislimo, a vi citirajte i učite napamet. Mi smo okusili jabuku, za nas povratka više nema. A vi opet citirajte, dok god možete.
O filozofiji nemaju pojma ni biologija ni hemija ni fizika, umjetnost doduše zna. Ipak filozofija iz svoje perspektive zna mnogo toga o svim prirodnim naukama, o umjetnosti, o samom življenju. Ovom običnom dosadnom životu, koji svi pocjenjujemo, a te obične stvari koje su ispod nekog našeg nivoa, zapravo i jesu najveće i najvažnije. Ko nam je kriv što smo mi naopaki? Nama je sve postalo toliko obično i dosadno da nas ništa ne može više oduševiti. Sve prave stvari smo označili kao dosadno i nepotrebne, a uzdižemo neke gluposti i pridajemo im lažnu važnost. Sve kako nam neko drugi kaže. Misliti niko ne zna, niti smije. I opet mi budale. Uvijek ćemo i biti. U početku mi je bilo malo i tužno što svi imaju takav stav i takvo mišljenje, ali sada me više ni ne dotiče. Putem zablude odavno ljudi idu, u nadi da će zadovoljiti tuđe želje, da će biti srećni ako urade nešto što se očekuje od njih, i onda traže sreću, na putu gdje ne nema, niti je ikada bilo.

Svi pričate o tim svojim ispunjenim životima, pričate o sreći, o zadovoljstvu, o bolu… Sad me interesuje što se toliko bavite filozofskim temama, kad je ne volite i kad vam je glupa i dosadna? I još me onda pitate šta ćeš ti jado s tom filozofijom u životu. Ja vas pitam šta ćete i kako ćete bez nje?



Коментари